Sve Što Treba Da Znaš O Studiranju Arhitekture

Da li je studiranje arhitekture tvoja velika želja? Razmišljaš da li možeš da položiš prijemni i kako da se što bolje pripremiš za prijemni? Ovo je sveobuhvatan vodič za sve buduće studente arhitekture. Ovde ćeš naći odgovore na pitanja o tome kako izgleda prijemni za arhitekturu, koliko je teško studirati arhitekturu, kakve su pripreme za arhitekturu neophodne i kakve su perspektive nakon diplomiranja.

Šta Je Suština Arhitekture i Da Li Je To Pravi Izbor Za Tebe?

Pre nego što kreneš u priču o prijemnom za arhitekturu, važno je da razumeš šta arhitektura zaista jeste. To nije samo crtanje lepih zgrada. Arhitektura je spoj umetnosti, tehnike, nauke i društva. Zahteva kreativnost, ali i preciznost, strpljenje i ogroman rad. Mnogi koji su studirali arhitekturu ističu da je to pre svega strast i način života. Ako voliš da stvaraš, rešavaš probleme, imaš prostornu maštu i nemaš strah od napornog rada, onda si možda na pravom putu.

Kako kažu oni koji su već prošli taj put: "Ako to zaista želiš da studiraš i da se time posle baviš, ništa ti neće pasti teško." Iako je put izazovan, on može da bude i neverovatno ispunjavajući za one koji su zaista zaljubljeni u ovu struku.

Prijemni Ispit za Arhitekturu - Veliki Korak Ka Snovima

Polaganje prijemnog na arhitektonski fakultet predstavlja prvu i jednu od najvećih prepreka. Konkurencija je velika, a mesta na budžetu ograničena. Kako bi uspešno položila prijemni, potrebno je da kreneš sa pripremama za prijemni na vreme.

Kada i Kako Da Kreneš Sa Pripremama?

Opšte je prihvaćeno mišljenje da je za uspešno polaganje prijemnog potrebno posvetiti se pripremama za arhitekturu bar godinu dana unapred. Savetuje se da se pripreme za prijemni počnu čim se upiše četvrti razred srednje škole. "Idem na pripreme od novembra, odlična sam, ali ne vukovac, no imaću dobar prosek iz škole."

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tradicionalno, prijemni se sastojao iz nekoliko segmenta:

• Slobodoručno crtanje - Provera sposobnosti vizuelnog izražavanja, proporcija, senčenja i kompozicije.
• Matematičko-prostorni test - Provera logičkog zaključivanja i sposobnosti shvatanja prostornih odnosa.
• Test iz istorije umetnosti i opšte kulture - Provera opšte informisanosti i poznavanja ključnih dostignuća u umetnosti i arhitekturi.

Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog ispita može menjati. U novije vreme na nekim fakultetima tradicionalno crtanje zamenjuje test opšte kulture i logike. Stoga je ključno da se informišeš na samom fakultetu o aktuelnim zahtevima. "Najbitnije je da sama sebe što bolje pripremiš i da si spremna to znanje da primeniš na najraznovrsnije načine."

Gde Se Pripremati? Fakultet vs. Privatne Pripreme

Jedno od najčešćih pitanja je da li je bolje ići na pripreme za prijemni koje organizuje fakultet ili se opredeliti za privatne pripremače.

Prednosti priprema na fakultetu:

• Stičeš uvid u to šta fakultet zaista traži.
• Upoznaješ asistente i profesore, što može biti korisno.
• Jeftinija je opcija.
• "Moguće je i sada da se prijavi na iste, prijave se obavljaju u studentskoj službi."

Prednosti privatnih priprema:

• Manje grupe i veća pažnja posvećena svakom kandidatu.
• Mogućnost prilagođavanja tempu učenja.
• Iskustvo pripremača koji se isključivo time bavi. "Spremala sam se privatno kod odličnog profesora koji se isključivo tim poslom bavio... zaista me je vrhunski pripremio."

Međutim, postoji i opasnost od toga da se na privatnim pripremama uči "po šablonu", što može biti problem ako fakultet promeni format ispita. Kao što jedna iskustva kaže: "Studenti koji su se spremali na faxu su nedeljama vežbali sve ono što će biti na prijemnom... zadali su nam da nacrtamo logo po sećanju... tu sam izgubila ceo poen." Stoga je važno kombinovati izvore i biti svestran.

Cena priprema za arhitekturu može varirati, a spominju se iznosi od nekoliko stotina evra tokom cele pripreme. To je značajna investicija, pa je važno temeljno istražiti pre nego što se opredeliš.

Kako Izgledaju Studije Arhitekture?

Nakon što uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, zahtevan, ali izuzetno zanimljiv put. Studiranje arhitekture nije lako, ne zbog težine ispita u klasičnom smislu, već zbog ogromne količine vremena i truda koji se ulaže.

"Studije nisu teške, tj. svi koji su to upisali, sa obzirom na poteškoće pri upisu, imaju smisla za to... ono na šta moraš da se pripremiš jeste da te studije zahtevaju vreme, tj. konstantan rad."

Dani su puni predavanja i vežbi, a večeri i noći često se provode u crtanju, pravljenju maketa i učenju. Na rasporedu su predmeti kao što su: Projektovanje, Arhitektonske konstrukcije, Nacrtna geometrija, Istorija arhitekture, Tehnologija radova, Urbanizam i mnogi drugi. Za razliku od mnogih drugih fakulteta, ovde se znanje ne stiče bubanjem, već kroz praktičan rad i kreativno rešavanje problema.

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Samofinansirajući studije su skupe, a troškovi materijala za crtanje i izradu maketa su konstantni. "To je jedan od najskupljih fakulteta, samofinansirajući studenti puuuno plaćaju školarinu."

Šta Te Čeka Nakon Diplomiranja? Tržište Rada i Mogućnosti

Ovo je možda najkritičnija tačka za mnoge koji razmišljaju da studiraju arhitekturu

"Zaboravila sam još jednu sitnicu: sa arhitekturom teško možeš naći posao u Srbiji. Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou i ima platu 200e."