Psihologija u Srbiji: Studije, Prijemni, Perspektive i Rad s Emocijama

Viktorija Radmilo 2026-02-22

Sveobuhvatan vodič za studije psihologije u Srbiji. Saznajte sve o prijemnom ispitu, organizaciji studija, budućim perspektivama, rad s emocijama i usmerenjima kao što su klinička, sportska i industrijska psihologija.

Da li te zanima ljudski um, ponašanje i rad s emocijama? Da li razmišljaš o tome da upišeš studije psihologije, ali te plaše prijemni ispit, konkurencija ili nejasne buduće perspektive? Ovaj članak je napravljen za tebe. Na osnovu brojnih iskustava studenata i diplomiranih psihologa, sakupili smo sveobuhvatne informacije koje će ti pomoći da se bolje pripremiš i doneseš informisanu odluku.

Zašto upisati psihologiju?

Psihologija je fascinantna nauka koja se bavi ljudskom dušom, umom i ponašanjem. Ona nije samo teorija; njeni plodovi se osećaju u svakodnevnom životu. Ljudi sve češće traže pomoć kada im je teško, a tu pomoć pružaju upravo psiholozi. Studije psihologije nude širok spektar disciplina - od kliničke psihologije koja proučava patološke oblike ponašanja, preko socijalne psihologije koja se bavi međuljudskim odnosima, pa sve do sportske psihologije koja teži ka postizanju vrhunskih rezultata. Ovo je zanimanje za one koji su spremni da slušaju, razumeju i pomažu drugima, ali i za one koji žele da istražuju i primenjuju znanje u različitim kontekstima - od škole i klinike, preko preduzeća, pa do sportskih terena.

Prijemni ispit - najveći izazov

Bez obzira da li se odlučiš za Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili drugom gradu, prijemni ispit je prva i često najzahtevnija prepreka. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (TOI).

Test znanja iz psihologije

Ključ uspeha leži u temeljnom i detaljnom poznavanju obavezne literature. U Beogradu se uči po udžbeniku Žiropađe, dok se u Novom Sadu tradicionalno koristi Rotova knjiga. Iskustva studenata su jasna: "Za prijemni je sve važno. Uči sve." Ne dovoljno je samo pročitati ili podvući bitne delove. Pitanja su često veoma detaljna i mogu se odnositi na fusnote, godine eksperimenata ili specifične definicije. Čak i reči poput "obično" ili "često" u knjizi mogu postati zamka na testu gde se pojave kao "uvek". Stoga je neophodno knjigu savladati "od korice do korice". Mnogi kandidati koji su uspeli ističu da su počeli da uče na vreme, aktivno učili, a ne samo čitali, i da su obratili pažnju na sve, pa i na one delove koji se na prvi pogled čine manje bitnim.

Test opšte informisanosti (TOI)

Ovo je deo koji mnoge kandidate najviše plaši, jer je nemoguće naučiti "celu enciklopediju napamet". TOI zaista proverava opštu kulturu, znanje stečeno tokom života i raznovrsna interesovanja. Pitanja mogu obuhvatiti istoriju, umetnost, muziku, sport, politiku, prirodne nauke, aktuelne događaje, film, književnost i sve ostalo što se može smatrati opštim znanjem. Kako se pripremiti? Saveti iskusnih su raznovrsni:

Pratite vesti i aktuelne događaje.
Čitajte časopise kao što je Politikin Zabavnik, posebno rubrike kao "Jeste li već čuli?".
Gledajte edukativne kvizove (nekadašnji "Put oko sveta", "Slagalica").
Pogledajte arhive testova sa drugih fakulteta (npr. FON) da steknete utisak o tipovima pitanja.
Obratite pažnju na jubileje, godišnjice značajnih ličnosti ili događaja za godinu kada polažete prijemni.
Naučite dobitnike velikih nagrada (Nobel, Oskar, NIN) za poslednjih nekoliko godina.

Važno je imati na umu da je TOI često "loto", ali širenjem horizonata i redovnim informisanjem možete značajno povećati šanse za dobar rezultat. Prosečan broj poena na ovom testu često nije visok, pa svaki dodatni poen može biti odlučujući.

Bodovanje i konkurencija

Ukupan broj bodova za upis sastoji se iz tri komponente: uspeh u srednjoj školi (do 40 bodova), test znanja iz psihologije (30 bodova) i TOI (30 bodova). Svaki poen je dragocen. Iako ne postoje fiksne granice za upad na budžet, jer zavise od generacije do generacije, konkurencija je ogromna, posebno u Beogradu. Na jedan budžetski mesto može se prijaviti i preko pet kandidata. Zbog toga je izuzetno važno maksimalno dobro uraditi test iz psihologije, gde je znanje u potpunosti pod vašom kontrolom. "Moj savet ti je da mnogo dobro naučiš knjigu, bukvalno da znaš svaku reč, definiciju, objašnjenje, sve," kaže jedna studentkinja. Čak i ako imate odličan uspeh iz srednje škole, slab rezultat na prijemnom može vas odbaciti na samofinansiranje ili onemogućiti upis.

Beograd vs. Novi Sad: gde upisati?

Ovo je česta dilema kandidata.

Beograd (Filozofski fakultet): Studije traju 4+1 godinu (osnovne + master). Smatra se da ima veću tradiciju i renome. Međutim, organizacija može biti haotična, a prijemni je izuzetno zahtevan, posebno zbog TOI-ja koji sastavlja isti profesor koji drži statistiku na prvoj godini. Ipak, mnogi ističu da je katedra odlična i da su profesori visokokvalitetni, ali zahtevni.
Novi Sad (Filozofski fakultet): Studije su bile organizovane kao 3+2, ali se planira prelazak na 4+1. Opšte je mišljenje da je organizacija studija bolja i da se profesori više trude oko studenata. Prijemni takođe uključuje TOI i test sposobnosti (numerički i prostorni), a za prijemni se uči iz Rotove knjige, koju mnogi smatraju lakšom za savladavanje od Žiropađine. Manja je konkurencija nego u Beogradu.

Oba fakulteta imaju svoje prednosti i mane. Konačan izbor često zavisi od ličnih preferencija, mesta stanovanja i osećaja koji kandidat stekne na dan otvorenih vrata.

Kako izgledaju studije psihologije?

Prve godine su obično najzahtevnije jer se uvode osnovni predmeti koji su novi za većinu studenata. Program obično uključuje:

Uvod u psihologiju i istoriju psihologije: Dosadni za neke, ali neophodni za razumevanje korena nauke.
Statistika i metodologija: Često predstavljaju najveći izazov za studente koji nisu navikli na kvantitativno razmišljanje. Međutim, dobro napisani priručnici (kao što je Todorovićeva "Metodologija psiholoških istraživanja") i strpljivi predavači mogu učiniti ove predmete savladivim i čak korisnim.
Fiziologija i neuropsihologija: Proučavaju biološku osnovu ponašanja.
Opšta psihologija (opažanje, pamćenje, učenje, mišljenje): Temelj za sve kasnije oblasti.

Kasnije se uvode specijalistički predmeti kao što su razvojna, socijalna, klinička, psihologija ličnosti, psihologija rada itd. Studije zahtevaju puno čitanja, samostalnog rada i angažmana. Vežbe i eksperimenti su često obavezni deo nastave.

Buduće perspektive i specijalizacije

Šta vas čeka nakon diplome? Psihologija nudi raznovrsne mogućnosti, ali je put do samostalnog rada dug i zahtevan.

Klinička psihologija: Radi sa pojedincima sa psihičkim smetnjama. Nakon završenih osnovnih studija, neophodan je master, a zatim i višegodišnja specijalizacija pod mentorstvom (traje oko 3 godine) da biste stekli pravo na samostalnu kliničku procenu. Paralelno se mogu pohađati i skupe, višegodišnje škole psihoterapije.
Školski psiholog: Radi sa učenicima, nastavnicima i roditeljima. Za rad u prosveti se sve češće zahteva master diploma, a konkurencija za mesta je velika, često rešena "vezama".
Industrijska i organizaciona psihologija (psihologija rada): Bavi se selekcijom kadrova, obukom, organizacijom rada, motivacijom i zadovoljstvom zaposlenih. Može se raditi u HR sektoru različitih kompanija.
Sportska psihologija: Pomaže sportistima u postizanju vrhunskih rezultata kroz rad na motivaciji, koncentraciji i prevazilaženju pritiska. U Srbiji još uvek nije u potpunosti razvijena kao zaseban modul.
Savetodavna psihologija i life coaching: Ove oblasti, posebno life coaching i rad s emocijama, sve su popularnije. Bave se pomoću klijentima u postavljanju ciljeva, osmišljavanju životnog usmjerenja i razvoju ličnog potencijala, često van kliničkog konteksta. U budućnosti će ovi klubove vjerovatno jačati.

Važno je napomenuti da je tržište rada u Srbiji za psihologe prilično zasićeno i izuzetno konkurentno. Uspeh u pronalaženju posla često ne zavisi samo od znanja i diplome, već i od mreže kontakata, dodatnih obuka, volonteranja i lične inicijative. "Za to ti treba debela veza," kako je neko rekao u diskusiji, što nažalost često odražava realnost.

Privatni fakulteti - da ili ne?

Sa porastom cena školovanja na državnim fakultetima (samofinansiranje), privatni fakulteti postaju sve realnija opcija. Fakulteti kao što je Singidunum imaju dobre recenzije od studenata: "Ko želi da uči, pruža mu se prilika bez da ga neko cima i maltretira." Prednost je manja konkurencija na upisu, fleksibilniji raspored i često moderniji pristup. Međutim, školarina je visoka, a diplomi sa privatnih fakulteta još uvek može biti teže naći posao u državnom sektoru. Postoji mogućnost prebacivanja sa privatnog na državni fakultet nakon određenog broja položenih ispita, ali je to rizično i zavisi od slobodnih mesta.

Zaključak: Je li psihologija za vas?

Ako ste osoba koja voli da sluša, razume druge, strpljiva je, empatična i spremna na kontinuirano učenje - psihologija bi mogla biti pravi izbor. To nije put za brzo bogatstvo ili lak posao. To je poziv koji zahteva posvećenost, emocionalnu zrelost i upornost. Priprema za prijemni zahteva disciplinu i sistematičan rad, a same studije su izazovne i obimne. Međutim, za one koji su spremni na izazov, psihologija nudi nezamenjivo zadovoljstvo razumevanja ljudske prirode i mogućnost da se pomogne drugima u osmišljavanju životnog usmjerenja i prevazilaženju teškoća. U budućnosti će potreba za stručnjacima za rad s emocijama i ličnim razvojem samo rasti. Pažljivo razmotrite svoje motive, kapacitete i želje, dobro se pripremite i krenite hrabro u ovu fascinantnu avanturu