Pravnička Kriza u Srbiji: Između Sanova i Realnosti na Tržištu Rada

Septembar. Za generacije studenata sinonim je za početak novih izazova, nada i snova o budućoj karijeri. Međutim, za sve veći broj diplomiranih pravnika u Srbiji, septembar je postao mesečni podsetnik na neostvarenu karijeru, gomilanje razočarenja i goruće pitanje: da li uopšte ima dobrih poslova za pravnike? Temeljna dilema koja prožima razgovore, forume i svakodnevne razgovore mladih pravnika je upravo ova - da li ostati u mestu i nadati se nečemu, ili krenuti drugim, možda neočekivanim putem.

Realnost je surova. Svedoci smo prezasicenja tržišta. Broj upisanih na pravne fakultete se prepolovio, što je jasan signal da mladi sve manje vide perspektivu u ovoj profesiji. "Čini mi se da se zatvori faks na pet godina i to svi državni i privatni, da se ni pola pravnika ne bi zaposlilo", primećuje jedan korisnik foruma. Ova konstatacija, koliko god bila pesimistična, odražava opšte stanje u društvu gde je teško svima, ali su društvenjaci, pa tako i pravnici, među najugroženijima.

Pravosudni Ispekt: Ulaznica u... Čekanje?

Polaganje pravosudnog ispita, nekada smatrano krunom školovanja i garantom sigurne budućnosti, danas je često samo prvi korak u dugotrajnom maratonu neizvesnosti. Bez obzira na to da li ste ga položili ili ne, borba za dobar pravnički posao je ista - žestoka i neizvesna. Mnogi sa ovim teškim ispitom i dalje "sedi kući i troši bogu dane", kako se iskreno priznaje na forumima, suočeni sa nemogućnošću da nađu bilo kakav posao u struci.

Ponuda poslova za pravnike je oskudna, a potražnja ogromna. Konkursi koji zahtevaju "položen pravosudni plus 5 godina iskustva" postali su uobičajena pojava, što za mlade diplomce bez iskustva deluje kao nedostižan uslov. U takvom okruženju, logika tržišta je nemilosrdna: ponuda radne snage premašuje potražnju, što dovodi do pada vrednosti tog rada. Poslodavac će uvek uzeti onog ko je spreman da radi za manje.

Pitanje Plate: Poniženje ili Realnost Preživljavanja?

Najžučnije debate među pravnicima vode se upravo oko visine početne plate. Da li je prihvatiti posao za 35.000 dinara poniženje za diplomiranog pravnika sa pravosudnim, ili je to realnost preživljavanja u datim okolnostima? Stavovi su podeljeni.

Jedna strana tvrdi da je to sistemsko snižavanje vrednosti struke. "Poniženje je biti dipl. pravnik sa položenim pravosudnim i radovati se poslu od 35 hiljada", ističe se. Argument je da pristajanjem na takve uslove, pravnici sami sebi i celoj profesiji skidaju cenu, čime dugoročno ugrožavaju standard celokupne branše. Plata od 30-40.000 dinara jedva pokriva osnovne životne troškove u većim gradovima, a kamoli omogućava planiranje porodice, stambenog kredita ili dostojanstvene penzije.

Druga strana poziva na realnost i korak po korak. "I 1000 dinara je više nego 0", podsće se. Za mnoge, posebno one iz manjih mesta bez finansijske podrške porodice, pristajanje na manje plaćen posao u struci ili čak van nje je pitanje egzistencije. "Radim stvari koje nemaju veze sa strukom jer se privređivati mora da bi preživeo", kaže jedan korisnik. Ovde se postavlja ključno pitanje: da li je bolje steći neko iskustvo, makar i uz malu platu, ili čekati neodređeno vreme "veliku priliku"? Godine prolaze, a iskustvo ostaje nula.

Advokatura: Rudarski Put Bez Garancije?

Za mnoge, advokatura je vrhunac pravničke karijere - sinonim za samostalnost, prestiž i finansijski uspeh. Međutem, iskustva onih koji su krenuli tim putem govore drugačiju priču. To je "rudarski put", naročito za one koji nemaju porodičnu kancelariju ili utabanu vezu.

Prve dve do tri godine u advokaturi često nose "sitne pare". Pripravnički staž može biti plaćen simbolično ili neplaćen uopšte, a radno vreme zna da bude ekstenzivno, sa poslom koji se nosi kući. "Radi se od 8h pa do 19h i duže, plus svaki dan nosim kući posao", opisuje jedna koleginica. Iako se posle pravosudnog zarada može polako penjati, put ka stabilnosti je dug i neizvestan. Ključni problem je spora naplata usluga i nelojalna konkurencija, gde uvek ima neko ko će ponuditi zastupanje jeftinije ili "na veresiju".

Osim toga, samostalno otvaranje kancelarije zahteva značajna početna ulaganja - od zakupa prostora, preko opreme, do astronomske upisnine u advokatsku komoru koja iznosi 4.000 evra. Za mladog pravnika bez ušteđevine ili porodične podrške, ovo je često nepremostiva prepreka.

Državni vs. Privatni Sektor: Izbor između Dva Zla?

U potrazi za stabilnošću, mnogi pravnici okreću se državnom sektoru - sudovima, tužilaštvima, javnim preduzećima ili ministarstvima. Prednosti su teoretski jasne: fiksno radno vreme, sigurnost zaposlenja, beneficije. Međutem, staza do tih "jasala" je blokirana. Zaposlenje u državnim institucijama gotovo da je nemoguće bez jake političke veze ili stranačke pripadnosti.

Čak i kada se neko zaposli, plate u državnom sektoru nisu naročito visoke za početnike, a napredovanje je često sporo i uslovljeno političkim faktorima. S druge strane, privatni sektor nudi nešto veće plate, ali uz manju sigurnost zaposlenja, često duže radno vreme i veći pritisak. U oba slučaja, veza i preporuka ostaju ključni faktor za dobijanje posla.

Notari i Javni Beležnici: Zlatna Koka za Izbrane?

Posao kod javnog beležnika (notara) često se doživljava kao dobra opcija - posao u struci sa pristojnom platom. Iskustva pokazuju da je situacija i tu dvosmislena. Plata zaposlenih u notarskim kancelarijama varira od sramotno niskih (30-40.000 dinara za pripravnike) do pristojnih (oko 60.000 za iskusnije saradnike). Međutim, rad je intenzivan, sa stalnim prilivom stranaka, a radno vreme često prelazi zakonsko. Najveći problem je, opet, način zapošljavanja koji podseća na državni sektor - teško je ući bez preporuke. Sam notarski ispit je izuzetno težak, a broj kancelarija ograničen, što čini ovu granu izuzetno zatvorenom.

Da li postoji izlaz iz labirinta?

Suočeni sa ovako mračnom slikom, sve više pravnika razmišlja o potpunom promenom profesije. "Ja sam rešila da skroz batalim pravo kao karijeru", kaže jedna koleginica, ističući da se posvetila web programiranju i marketingu, gde je mogućnost napretka i zarade brža i jasnija. Drugi traže poslove u inostranstvu, gde njihova diploma možda neće biti priznata, ali će kvalitet života biti neuporedivo bolji.

Neki ipak ističu da je ključ upornost, kontinuirano usavršavanje i specjalizacija. Uža usmerenja, kao što je intelektualna svojina, poresko savetovanje, zaštita podataka o ličnosti ili IT pravo, mogu pružiti konkurentsku prednost na prezasicenom tržištu. Networking, iako težak bez startne veze, postaje neophodan - poslovi se često dobijaju preko preporuke bivših kolega sa fakulteta ili sa praksi.

Najvažnija promena, kako mnogi sugerišu, morala bi da se desi na nivou celokupne profesije. Solidarnost među pravnicima i odbijanje da se prihvataju uslovi koji ponižavaju struku dugoročno bi mogle da podignu standard. Međutim, dok god ima onih koji će pristati da rade za minimalac, poslodavac će to iskoristiti.

Zaključak: Šta Dalje?

Situacija pravnika u Srbiji je složen i višeslojan problem, proistekao iz šire ekonomske stagnacije, loše demografske politike (masovno upisivanje na fakultete bez obzira na potrebe tržišta) i duboko ukorenjenog sistema veza i korupcije. Nema lakih odgovora.

Za one koji tek ulaze u ovu profesiju, savet je da budu realni, fleksibilni i spremni da se bore. Učenje ne prestaje diplomiranjem - naprotiv, tek počinje. Traženje dobrog posla za pravnika danas podrazumeva spremnost na kompromise, ali i jasne granice koliko ste spremni da idete u njima. Možda put vodi kroz volontiranje u sudu, možda kroz posao van struke dok se ne stekne praksa, a možda i kroz potpuno novo usmerenje.

Kao što jedan iskusniji učesnik debate kaže: "Sve ovo nije pravna država, samim tim pravnici i sve ostalo vezano za pravo je nepoželjno." Dok se to ne promeni, borba svakog pojedinačnog pravnika za dostojanstven posao i platu biće deo mnogo šire borbe za bolje društvo u celini. A do tada, pitanje "da li ostati u mestu i nadati se nečemu" svako mora da reši za sebe, vagajući svoje snove, ambicije i surovu realnost koja ga okružuje.