Kako uspešno položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)? Kompletan vodič

Polaganje stručnog ispita za licencu savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Na osnovu brojnih iskustava i pitanja kandidata, prikupili smo sve bitne informacije kako biste mogli da se pripremite bez nepotrebnog stresa.

Osnovne razlike između savetnika i saradnika za BZNR

Pre nego što krenete sa pripremom, važno je da znate za koju poziciju se prijavljujete. Glavni uslov je broj ESPB bodova. Za saradnika potrebno je minimum 180 ESPB, dok za savetnika treba imati 240 ESPB bodova. Ovo je osnovni kriterijum pri prijavi. Što se tiče prijave, ne postoji posebna prijava za savetnika, a posebna za saradnika; proces je isti, a razlika se utvrđuje na osnovu dostavljene diplome i ESPB bodovnog iskaza.

Ukoliko naknadno dostignete potrebnih 240 bodova, ne morate ponovo da polažete ispit za saradnika već možete podneti zahtev za izdavanje licence za savetnika uz dostavljanje novih dokaza o kvalifikacijama.

Šta treba učiti? Program polaganja po novom pravilniku

Program polaganja je definisan Pravilnikom o načinu polaganja stručnog ispita. Važno je naglasiti da su međunarodne konvencije izbačene iz ispitne materije i ne uče se. Takođe, nije potrebno učiti napamet tačne brojeve članova zakona, već je važno razumeti suštinu.

Za saradnika za bezbednost i zdravlje na radu:

Ispit se sastoji iz nekoliko delova:

1. Opšti deo programa (ceo) - bez međunarodnih izvora. Ovde spadaju: Ustav, Zakon o radu, Zakon o BZNR, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i Krivični zakonik (izvesna krivična dela).
2. Izrada pisanog rada - Akt o proceni rizika za dato radno mesto.
3. Odbrana pisanog rada (usmeni deo) - provera znanja iz načina i postupka procene rizika.
4. Pravilnici iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Konkretno, za saradnika se uče sledeći pravilnici:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete

Napomena: Za saradnika se ne uče pravilnici koji spadaju u grupu "metodoloških postupaka" (pregled opreme, ispitivanje uslova radne sredine).

Za savetnika za bezbednost i zdravlje na radu:

Savetnik uči sve što i saradnik, plus dodatne pravilnike iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo obuhvata i one pravilnike koji se odnose na specifične rizike, kao što su: Pravilnik o bezbednosti mašina (sa prilozima), Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, te pravilnike o buci, vibracijama, hemijskim i fizičkim štetnostima. Suštinski, savetnik mora da poznaje širi spektar propisa.

Kako izgleda sam dan ispita? Korak po korak

Ispit se obično održava vikendom, počinje oko 9 ili 10 časova i može trajati i do 5-6 sati. Organizovan je u stanicama (učionicama), gde se prolazi kroz sledeće faze:

1. Opšti deo ispita

Podeljen je u dve prostorije:
Prva prostorija: Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji (Ustav, Zakon o BZNR, Krivični zakonik). Obično se izvlače pitanja iz kutije. Primeri pitanja: "Pravo na rad", "Inspekcijski nadzor", "Oštećenje brana i nasipa", "Radno mesto sa povećanim rizikom".
Druga prostorija: Opšti propisi o radu (Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje). Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući se iskustvu kandidata. Primeri: "Skraćeno radno vreme", "Kolektivni ugovori", "Godišnji odmor", "Novčana naknada za povredu na radu".

Ispitivači su uglavnom korektni. Bitno je pričati i pokazati da razumete suštinu. Ako zaboravite neki detalj, pokušajte da objasnite ono što znate. Retko ko padne na ovom delu.

2. Pismeni deo - Izrada Akta o proceni rizika

Dobijate zadato radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, kranista, elektromonter, jamski rudar) i listu opasnosti i štetnosti. Imate oko dva sata za izradu. Niko ne nadgleda strogo, možete koristiti i pomoćne materijale. Ključno je:
- Napisati opis posla.
- Prepoznati relevantne opasnosti i štetnosti za to radno mesto.
- Izabrati metodu procene rizika (npr. 5x5, Kinney). Na licu mesta dobijete uputstvo za metodu.
- Za svaku opasnost izvršiti procenu i predložiti mere za smanjenje rizika.
- Obavezno napisati zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Propustiti ovaj deo može dovesti do pada.

3. Usmeni deo - Odbrana procene rizika i pravilnici

Ovaj deo se takođe odvija u dve prostorije.
Prva prostorija: Usmena provera znanja iz Pravilnika o načinu i postupku procene rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave. Primeri: "Šta obuhvata procena rizika?", "Šta je snimanje organizacije rada?", "Koje su mere za smanjenje rizika?".
Druga prostorija: Provera znanja iz Pravilnika o opštim i posebnim merama bezbednosti (onih 7 za saradnika, odnosno šireg spektra za savetnika). Ispitivač postavlja pitanja, često sa mnogo podpitanja kako bi proverio dubinu znanja. Primeri pitanja: "Granične vrednosti za buku", "Šta je kumulativna masa i kolika je za žene?", "Mere bezbednosti pri radu sa azbestom", "Koje poslove mladi ne smeju da obavljaju?", "Vrste i obezbeđivanje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu", "Šta mora da sadrži prostorija za prvu pomoć?", "Mere za bezbedan i zdrav rad mladih", "Posebne mere za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete".

Ovaj deo se smatra najzahtevnijim. Ispitivači traže da pokažete razumevanje, ne samo pamćenje. Ponekad pitaju i primera iz prakse: "Kako biste me zaštitili od buke na tom radnom mestu?"

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Da li postoji lista pitanja?

Ne postoji zvanična lista. Ispitivači imaju širok spektar pitanja iz svih propisa. Međutim, na forumima se mogu naći kompilacije pitanja iz prethodnih rokova (često oko 150 pitanja), koja služe dobroj orijentaciji. Učenje "kombinacija" nije preporučljivo jer se pitanja rotiraju i menjaju.

Šta smem da ponesem sa sobom?

Na ispit se obično sme doneti lista opasnosti i štetnosti (kao pomoćno sredstvo). Na samom početku pismenog dela dobijate zvaničnu listu. Lične beleške, zakone ili skripte nije dozvoljeno koristiti. Telefon mora biti isključen.

Kakvi su ispitivači?

Većina iskustava je pozitivna. Ispitivači žele da vide da ste učili i da razumete materiju. Ako zapnete, često će vas navoditi pitanjima ili tražiti da objasnite ono što znate. Postoje izveštaji o jednom ispitivaču koji je rigorozniji i postavlja više podpitanja, ali generalno, atmosfera je profesionalna i korektna.

Koliko dugo se čeka na termin?

Nakon prijave, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu ima rok od tri meseca da vas pozove na ispit. Termini se najčešće zakazuju krajem meseca (npr. 25., 26., 29., 30.). Prijave se gomilaju, pa čekanje može trajati od mesec do tri. Poziv stiže putem e-maila najmanje 15 dana pre ispita.

Praktični saveti za pripremu

• Ne učitajte napamet! Fokusirajte se na razumevanje pojmova i logike propisa. Na ispitu se priča svojim rečima.
• Koristite zvanične propise. Skripte su dobre za orijentaciju, ali često sadrže greške ili suštinski propuštaju detalje. Preuzmite zakone i pravilnike sa zvaničnog sajta "Službenog glasnika".
• Vežbajte izradu Akta o proceni rizika. Iskoristite ChatGPT ili slične alate da generiše primer za različita radna mesta, a vi ga onda doradite i prilagodite. Ovo će vam uštedeti vreme na ispitu.
• Ponavljajte kroz pitanja. Prođite kroz pitanja sa foruma i pokušajte da formulišete odgovor. Ako ne znate, potražite odgovor u relevantnom pravilniku.
• Na ispitu budite smireni i pričajte. Čak i ako niste 100% sigurni, pokušajte da povežete pitanje sa nečim što znate. Ispitivači ceniti trud.
• Pazite na vreme. Pismeni deo traje oko 2 sata, ali ne odugovlačite. Za usmeni deo, budite koncizni, ali opštirani.

Šta nakon položenog ispita? Izdavanje licence

Nakon uspešnog polaganja, za dobijanje licence potrebno je podneti zahtev Ministarstvo (Inspektoratu rada). Potrebna dokumentacija obično uključuje: overenu kopiju diplome, dokaz o uplati takse (šifra plaćanja 253), kopiju lične karte i obrazac zahteva. Poziv na broj za uplatu je jedinstven za sve: Model 97: 190-1614850. Rok za izdavanje licence nije striktno definisan, ali se proces može otegnuti i na nekoliko meseci.

Zaključak