Gladovanje i zdravlje: Šta se dešava sa telom tokom posta?

Gladovanje kao metod poboljšanja zdravlja postaje sve popularnija tema. Ali da li je stvarno korisno za naš organizam? U ovom članku ćemo detaljno ispitati šta se dešava sa telom tokom gladovanja i koje su potencijalne prednosti i rizici ovog pristupa.

Šta je gladovanje i kako funkcioniše?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, kada ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve, čak i najmanje ostatke od unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu.

Zanimljivo je da organizam to radi savršeno - prvo sagoreva i vari sve loše: bolesne tumore, odumrle ćelije i slično. Počinje da se dešava prekrasan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja, i bez troškova uništavamo sve što je loše u organizmu.

Zaštićeni vitalni organi

Tokom gladovanja, sve što je dobro - vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem - su u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, što može izgledati neverovatno, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline (gradivne jedinice proteina) koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija i ponovo se koriste za nadogradnju novih ćelija. Ovo je dokazano na mnogim ispitivanjima.

Lična iskustva i mišljenja

Mnogi ljudi koji su probali gladovanje navode da se bolje osećaju kada smanje količinu hrane. "Imao sam perioda kad sam se bolje osećao upravo zato što sam smanjio količinu hrane," kaže jedan korisnik foruma.

Međutim, postoje i suprotna mišljenja: "Gladovanje je stres, a ni post nije ništa bolji. Najveći stres je za endokrini sistem jer od njega i očekujemo najviše - on mora da zada komande za prelazak na drugi način rada."

Tri glavna benefita gladovanja

Prema iskustvima ljudi, gladovanje donosi tri glavna benefita:

1. Ako imate negde gnojni proces (na zubima, na primer), stanje vam je bolje što manje jedete
2. Mali gubitak telesne mase stvara osećaj pokretljivosti i tonusa mišića
3. Gladovanje izaziva pad šećera, što donosi boljitak naročito kod gojaznih i metaboličkih bolesnika

Intermittent fasting - moderan pristup

Savremeni pristup gladovanju je tzv. intermittent fasting (periodično postenje), gde se ne gladuje kontinuirano danima, već se uvodi redovna dnevna pauza u ishrani. "Posle samo nedelju dana navikneš se da jedeš u okviru od šest sati. Dovoljno je da doručak pomeriš na 11 sati, ručaš normalno oko 14 ili 15, a večeru pomeriš na 17h," kaže jedan praktičar.

Mnogi ljudi koji su uveli ovaj režim navode da se osećaju mnogo bolje: "Jednostavno ne jedem ništa posle, recimo, 16-17h, pijem samo vodu. Oslabila sam 5-6 kg i osećam se savršeno."

Šećerno gladovanje

Posebna varijanta je tzv. šećerno gladovanje: "Najbolju uslugu svom zdravlju biste napravili kada biste uveli šećerno gladovanje makar jedno-dva meseca," savetuje jedan korisnik. Ovo podrazumeva izbacivanje svih jednostavnih šećera iz ishrane.

Neki ljudi idu korak dalje i izbacuju ugljene hidrate uopšte: "Već dva meseca ne jedem ugljene hidrate ili ih jedem baš totalno ograničeno. Dve kriške raženog hleba svakog dana i neki napitak od voća. Stvarno se savršeno osećam."

Ketonska dijeta i metabolizam

Postoji nešto što se zove ketonska dijeta - kada telo u nedostatku ugljenih hidrata počne da koristi masti u obliku tzv. ketonskih tela. "Dakle, izbacuješ ugljene hidrate i hraniš se samo mastima i proteinima, i telo onda počne da sagoreva i te masti," objašnjava jedan korisnik.

Međutim, važno je napomenuti da ova dijeta nije preporučljiva za dugotrajnu primenu: "Nije zdravo ovu dijetu primenjivati duže od par nedelja tokom godine."

Potencijalni rizici gladovanja

Ipak, treba biti svestan i potencijalnih rizika: "Gladovanje škodi zdravlju. Već posle dan-dva mogu se videti negativne posledice," upozorava jedan korisnik. Drugi dodaje: "Kod mene posle 1 dana potpunog gladovanja spadne pritisak toliko da me glava boli i moram da ležim."

Poseban problem je što gladovanje može da dovede do pada imuniteta, što nas čini podložnijim raznim bolestima. Takođe, dugotrajno gladovanje može izazvati gastritis jer želudačna kiselina počinje da izjeda sluzokožu želuca.

Biblijski post vs. moderno gladovanje

Zanimljivo je uporediti tradicionalni religijski post sa modernim konceptima gladovanja. "Biblijski post jeste upravo to - gladovanje od 24-72 sata u zavisnosti od uzrasta i aktivnosti osobe," primećuje jedan korisnik.

Međutim, postoje i kritike: "Posna hrana koju jedu naročito srpski vernici je nešto najnezdravije na svetu. Kada su mi objasnili da ima dana kada se jede samo kuvano na vodi - kilo testenine, pola kilograma mlevenih oraha i pola kilograma belog šećera - ja sam pala u nesvest."

Zaključak: Umerenost je ključ

Kao što vidimo, postoje različita mišljenja o gladovanju. Istina verovatno leži negde u sredini - umereno gladovanje može biti korisno, ali ekstremi nikada nisu dobra ideja.

"Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje," zaključuje jedan korisnik. Drugi dodaje: "Ako se to radi u razumnoj meri, gladovanje može biti korisno. Ali cimanje organizma nije dobro nikako."

Na kraju, svako treba da pronađe ono što najbolje odgovara njegovom organizmu i životnom stilu, uzimajući u obzir sve činjenice i potencijalne rizike.